ETNOGRAFSKI MUZEJ, Beograd, Februar 2004.

"Mili moji,

evo, treća je godina kako sam se uposlila slikajući po kući.
Slike svakojake beležim redom. Započela sam sa kredencem u kuhinji, zatim sam celu kuhinju iskitila veselim cvetovima margarete, velikim.
Trefila sam iz prve: kuhinja ne trpi komplikovane prizore i sliku, ako je skromna, prihvata kao svojtu.Margerete su se primile i kuhinja nam od tada vazdan miriše, na gorolist.

Kuću morate osvojiti slikama i napuniti senkama, svojim. Tako se ona zauzda i pripitomi - inače se otme i uzjoguni kao tuđa, sve dok ste zajedno.
Što je bilo stajaćeg nameštaja u kući ja sam ga islikala. Ostalo mi je još onoliko slika u rukama, a nije mi se dalo gde da ih ubeležim te sam, eto, mili moji, od prošle zime mnogo novog nameštaja pripravila.

Duple kredence, visoke biblioteke, tušta stolica, grbave sanduke, devojačka ogledala, damske stolove i bračne krevete, sofre za čeljad i muške klupe, kumovske tronošce, i komode za miraz ...
I sve sama.

Gradim svaki komad kao kada slikam:
taj nameštaj ima liniju, boju utkanu svetlost i nije sam.
Ali ga ne kitim slikom, sasvim.
Čudi me što moj nameštaj ne punim slikama kao onaj prethodni.
Šta se desilo te ove mojom rukom deljane komade ne krotim, slikanom omčom?

Sve se razjasni onog trena kada komad završim: smestim ga preda se na pod i dok mi se mota oko nogu čujem ga kako rede, sa ostalima. Komadi mojeg nameštaja su kao pitome mačke. Ljupki i umiljati. Dovoljno mi je, eto, da po komadu povučem rezbarnu šaru, usečem arabesku ili naslikam vinjetu, natopim ga pigmentom pa bude više slika nego mnoge slike na platnu od pre.

Moj nameštaj je moja slika.
Čuvajte se mili moji. Pišite.
Javite ako vam treba pitomi slikani nameštaj."